Kako organizam reaguje na gladovanje?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo hranu u roku od tri dana, telo počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. Nakon toga, dešava se nešto fenomenalno – organizam počinje da koristi sopstvena tkiva kao izvor energije.

Prema nekim izvorima, prvo se sagorevaju loše, bolesne i odumrle ćelije, uključujući i tumorske ćelije. Ovaj proces se često naziva prirodnim metodom podmlađivanja bez upotrebe lekova. Vitalni organi poput mozga, srca i žlezda s unutrašnjim izlučivanjem ostaju zaštićeni od štetnih posledica.

Autofagija: proces obnove ćelija

Tokom gladovanja, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija. Razlog leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju. Aminokiseline, gradivne jedinice proteina, oslobađaju se iz razgrađenih ćelija i ponovo se koriste za izgradnju novih. Ovo je potvrđeno brojnim istraživanjima.

Mnogi ljudi koji su probali kratkotrajno gladovanje navode poboljšanje opšteg stanja, gubitak viška kilograma i osećaj veće energije. Međutim, postoje i suprotna mišljenja.

Argumenti za i protiv gladovanja

Prednosti:

• Potencijalno uklanjanje oštećenih ćelija
• Poboljšana metabolička funkcija kod gojaznih osoba
• Osećaj lakše pokretljivosti i boljeg tonusa mišića
• Smanjenje unosa štetnih supstanci, posebno šećera

Rizici:

• Stres za organizam, posebno endokrini sistem
• Moguće aktiviranje pritajenih infekcija ili parazita
• Gubitak mišićne mase pre masnih naslaga
• Pad šećera u krvi koji može izazvati slabost i vrtoglavicu

Različiti pristupi gladovanju

Pojedinci koji podržavaju gladovanje često koriste različite metode:

Intermittent fasting (periodični post)

Najpopularniji model je 16/8 – 16 sati bez hrane i 8 sati za unošenje obroka. Neki korisnici navode da su postepeno povećavali period posta, počevši od 12 sati pa sve do 20 sati dnevno.

Kratkotrajno potpuno gladovanje

Neki ljudi praktikuju potpuno izbegavanje hrane 24-72 sata, pijući samo vodu, čajeve ili voćne napitke. Postoje izveštaji da se ovakav režim može primenjivati jednom nedeljno ili mesečno.

Sekarno gladovanje

Ovaj pristup podrazumeva izbacivanje šećera i jednostavnih ugljenih hidrata iz ishrane na period od mesec do dva. Neki korisnici tvrde da su kroz ovakvu praksu doživeli značajno poboljšanje zdravstvenog stanja.

Lična iskustva i kontroverze

Forumi i društvene mreže puni su oprečnih iskustava:

"Dva dana sam bio bez hrane – nestao mi je visoki pritisak, lakše sam radio na poslu i bio pokretljiviji."

"Posle jednog dana gladovanja osetila sam toliko slabost i vrtoglavicu da sam morala da ležim."

Postoji i teorija da organizam kod gladovanja prvo sagoreva najkvalitetnije delove, što je posebno problematično za sportiste koji gube mišićnu masu.

Zaključak: umerenost je ključ

Iako postoje argumenti i za i protiv gladovanja, većina stručnjaka se slaže da je umerenost najbolji pristup. Redovna, raznovrsna ishrana sa 5-6 manjih obroka kombinovana sa fizičkom aktivnošću ostaje zlatni standard za održavanje zdravlja.

Za one koji žele da probaju gladovanje, preporučuje se postepeni pristup i praćenje reakcija organizma. Svaki organizam je jedinstven i ono što funkcioniše za jednu osobu može biti štetno za drugu. Uvek je najpametnije konsultovati stručnjaka pre nego što se upustite u bilo kakve ekstremne promene u ishrani.